Историјат

Оснивањем Фармацеутског одсека Медицинског факултета (1939), уведен је предмет Физичка хемија на ИИ годину студија Фармације. Први наставник био је дипл. инг. Павле Савић, касније професор Природно–математичког факултета у Београду и председник САНУ. Предавања је држао (1940) студентима прве генерације Фармацеутског одсека до 1941. када је настава прекинута Оснивањем самосталног Фармацеутског факултета (1945), предавања из Физичке хемије преузео је проф. др Драгољуб Јовановић, професор физике на новооснованом факултету. Дипл. инг. Иван Бајаловић, био је асистент (1946), предавач Физичке хемије (1946-1960) и аутор прве уџбеничке литературе (Основи физичке хемије I и II део).

Упоредо с оснивањем катедри, на Факултету је основан и Институт за физику и физичку хемију, а први управник овог Института био је професор физике, др Братислав Деметровић. Самостални Институт за физичку хемију, основан 1949. године, налазио се у просторијама зграде Патолошког института Медицинског факултета све до пресељења у нову зграду (1991). Први управник Института био је инг. Иван Бајаловић, који је поред теоријске, држао и практичну наставу до 1951. године, када је за асистента постављен дипл. фарм. Коста Николић. За асистенте су затим постављени и дипл. инг. Олга Виторовић (1954), дипл. фарм. Добрила Пачковић (1954), дипл. инг. Милан Пајевић (1955), дипл. фарм. Ксенија Велашевић–Живковић (1956), дипл. фарм. Лепосава Панић–Саблић (1960), др сц пхарм. Зорица Радовић (1966) и дипл. физ. хем. Душан Малешев (1967).

Касније, за асистенте су изабране дипл. фарм. Мирјана Меденица (1977) и дипл. фарм. Весна Кунтић (1989). За асистенте су изабрани и дипломирани физикохемичари, Лепосава Павун (1991), Мара Алексић (1994), Славица Благојевић (1996), Наташа Пејић(1998) и Александра Јаношевић Лежаић (2007), као и дипл. фарм. Јелена Рупар (2017). На Катедри је запослена и спец. физ. хем. Светлана Мићић (од 2000.), сарадник за техничку и административну подршку рада Катедре (од 2010.).

На Катедри су радили и техничари: Зорица Милачић, Никола Петровић, Сретен Милосављевић, Слободан Трмчић и Јелена Стојов, а данас, Весна Стојковић (од 1996.) и Данијела Црнобрња (од 1999.). Као спремачице, радиле су Терезија Мековец и Стојанка Недељковић, а од 2009., Олгица Чемерикић.

Предмет Физичка хемија променио је назив у Физичка хемија и инструменталне методе (1978), а настава се изводила у III и IV семестру до 2007. (почетак интегрисаних академских студија, усаглашених с Болоњском декларацијом). Изводила се и настава предмета Клиничко–хемијске лабораторијске методе (смер дипломирани фармацеут–медицински биохемичар)

Данас се у оквиру Катедре, на интегрисаним академским студијама изводи теоријска и практична настава предмета Физичка хемија, Инструменталне методе, Колоидна хемија (оба студијска програма), Примена радионуклида у биохемији и мере заштите (студијски програм Фармација-медицинска биохемија), као и Physical Chemistry, Instrumental Methods i Colloid Chemistry (студијски програм Пхармацy). На докторским академским студијама из модула Аналитика лекова изводи се настава предмета Спектроскопске методе у аналитици лекова; Броматологија, Одабране инструменталне методе, Фармацеутска технологија, Физичко–хемијски феномени и инструменталне методе и Фармакогнозија, Одабрана поглавља инструменталних метода. Настава предмета Инструменталне методе изводи се на последипломским специјалистичким студијама здравствених радника и здравствених сарадника (студијски програми Испитивање и контрола лекова, Санитарна хемија и Токсиколошка хемија).

Одлуком Савета Фармацеутског факултета (2010), Институт за физичку хемију променио је назив у Катедра за физичку хемију и инструменталне методе (КФХИМ).

Управници Института за физичку хемију/шефови КФХИМ били су: доц. др Иван Бајаловић (1949–1960.), професори др Коста Николић (1960–1990.), др Зорица Радовић (1990–1999.), др Душан Малешев (1999–2007.) и др Мирјана Меденица (2007–2017.), а од 2017. др Наташа Пејић.