Историјат

Институт за фармакогнозију, сада Катедра, једна је од првих организационих целина Фармацеутског одсека Медицинског факултета Универзитета у Београду. Први управник Института био је тадашњи доцент, др сц. Јован Туцаков, а до 1991. године био је смештен у згради Хистолошко-физиолошког института. Саставни део тадашњег Института био је и Фармакогнозијски врт.

Треба поменути, да је Институт за фармакогнозију, одлуком Председништва владе НР Србије из 1952. године, био припојен Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Због нефункционалности овог решења, просторног, организационог, првенствено у наставном смислу, тадашњи Институт за фармакогнозију је већ 1954. године био враћен у састав Фармацеутског факултета. Од 1991. године до данас, сада већ Катедра за фармакогнозију, налази се у објекту Б Фармацеутског факултета, на првом спрату. Представља лепу целину канцеларијског простора и библиотеке, са салом за микроскопске вежбе, лабораторијом за хемијске вежбе студената, као и лабораторије за истраживачки рад наставника и сарадника.

Од оснивања Одсека за фармацију Медицинског факултета Универзитета у Београду, име професора Јована Туцакова нераскидиво је повезано са лековитим биљем, фармакогнозијом и фармацијом, уопште. Професор Туцаков је и једини фармацеут који је био редовни члан САНУ. Огроман је његов допринос познавању етнофармакогнозије и модерне фитотерапији у смислу научноистраживачке, наставне и стручне активности. И оно што је сигурно, проф. Туцаков је и данас, у јавности, најпознатији стручњак из области фармације.

Поред академика Туцакова, наставници Фармакогнозије били су и:  проф. др Милица Смодлака, проф. др Предраг Лукић, проф. др Рада Иванић, проф. др Катица Савић, др сц. Надежда Крстић-Павловић, проф. др Момчило Горуновић и доц. др Душица Стошић. Као асистенти, на Катедри су радиле колеге: Анка Срећковић, Слободан Симић, Милан Секулић, Душанка Руњајић-Антић, Даринка Милинковић, Ивица Панов, Предраг Богавац и Звездана Дошлов.

Поред наставника и сарадника, током свих година били су увек присутни и наши лаборанти, техничаки, помоћни радници и баштовани. Сви заједно доприносили су животу и раду Фармакогнозије, пријатној радној атмосфери, коректности у настави, инспиративном истраживачком духу, пријатељству и колегијалности по којој нас памте генерације наших студената, колега и сарадника.