Историјат

Данашња Катедра за фармацеутску технологију и козметологију настала је из Института за галенску фармацију који је основан 1947. године. Оснивач Института за галенску фармацију је био један од оснивача студија фармације у Београду, др Синиша Ђаја, који је на Фармацеутском одсеку (основаном 1939. године) Медицинског факултета у Београду, изабран за првог наставника предмета Галенска фармација са практичном фармацијом.

Након издвајања Фармацеутског одсека из састава Медицинског факултета 1945. године и његовог прерастања у самостални, Фармацеутски факултет, интензивно је прикупљана неопходна опрема за Институт за галенску фармацију и вршена адаптација простора, што је завршено 1955. године. Институт је функционално опремљен за наставу и практичне вежбе студената, а такође и за научноистраживачки рад и последипломске студије. Током следећих година, Институт је мењао име, прво у Завод за галенску фармацију, а касније у Завод за фармацеутску технологију.

Развојем галенске фармације, која је временом прерасла оквире израде лекова у апотекама, а посебно укључивањем у наставу и садржаја који се односе на индустријску производњу лекова, предмет Галенска фармација је 1958. године замењен са предметом Фармацеутска технологија. Професор Милоје Даниловић, шеф Завода за галенску фармацију, као и проф. др Никола Туфегџић и проф. др Миомирка Бирманчевић, дали су велики допринос да се на Фармацеутском факултету у Београду, поред садржаја који се односе на обликовање лекова, почну да изучавају и предају и области фармацеутске технологије и биофармације.

Изузетан допринос развоју Института/Катедре за фармацеутску технологију и козметологију дао је и проф. др Никола Туфегџић. Своје ангажовање проф. др Никола Туфегџић усмерио је на развој научног подмлатка и њихово укључивање у наставни и научноистраживачки рад на Фармацеутском факултету, на чему су му његови ученици и данас захвални, јер он није био само професор, већ и изузетан човек. Проф. др Никола Туфегџић развијао је сарадњу са фармацеутском индустријом и у наставу увео аспекте индустријске производње лекова. Унапредио је специјалистичке студије из фармацеутске технологије, чиме су остварени бољи контакт и сарадња са колегама из праксе.

Наставним и научним радом свој допринос унапређењу рада Института/Катедре за фармацеутску технологију и козметологију дала је проф. др Миомирка Бирманчевић. Посебан значај има њено унапређење наставе из облати биофармације и чврстих фармацеутских облика.

Проф. др Мирјана Ступар дала је огроман допринос афирмацији Института/Катедре за фармацеутску технологију и козметологију и унапређењу услова за наставу и научноистраживачки рад. Са великом преданошћу и ентузијазмом ангажовала се у активностима набавке значајне опреме и неопходне стручне литературе, у циљу унапређења научноистраживачких активности на Институту и успостављања сарадње са одговарајућим институцијама и лабораторијама у иностранству. Залагала се да Институт одржава сталне и непосредне контакте са колегама из струке и да се заједнички ради на решавању различитих проблема и унапређењу стручног рада у областима фармацеутске технологије, козметологије и фармацеутске праксе.

Проф. др Милица Јовановић је својим наставним и научноистраживачким радом допринела развоју и унапређењу садржаја програма на додипломским и последипломским студијама. Објавила је велики број научних радова у међународним часописима. Остварила је сарадњу са фармацеутском индустријом и учествовала у увођењу нових академских специјалистичких студија из Индустријске фармације. Објавила је три уџбеника за студенте фармације и два практикума.

Од 1939. године до данас Институтом/Катедром су, као управници/шефови Катедре, руководили: проф. др Синиша Ђаја (1939-1957), проф. др Милоје Даниловић (1957-1979), проф. др Никола Туфегџић (1979-1984), проф. др Мирјана Ступар (1984-2006), проф. др Зорица Ђурић (2010-2013), проф. др Гордана Вулета (2006-2010 и 2013-2016) и проф. др Јелена Паројчић (2016- ).