Историјат

Наставним планом Фармацеутског одсека из 1939. године предвиђен је и предмет Токсиколошка хемија, али је до оснивања Института за токсиколошку хемију дошло тек по завршетку Другог светског рата, јер се према наставном плану предмет Токсиколошка хемијаизучавао на четвртој години студија. После ослобођења и оснивања Фармацеутског факултета, крајем 1946. године, за првог професора Токсиколошке хемије изабран је др Момчило Мокрањац. У то време Институт је располагао само једном малом просторијом на Дечјој клиници, што је онемогућавало и практични рад са студентима и научноистраживачки рад.

Пресељењем у просторије зграде Патолошког института, 1949. године, и залагањем професора др Момчила Мокрањца почиње развој Института за токсиколошку хемију. Институт је располагао једном великом лабораторијом за студенте, лабораторијом за професора, лабораторијом за асистенте, мрачном комором и физичко-хемијском лабораторијом. Касније, адаптацијом једног дела ходника, добијена је још једна лабораторија која је служила за рад са бојним отровима. Уграђивањем дигестора, крајем 1952. године, стекли су се неопходни услови за научноистраживачки рад токсиколошке лабораторије. Поред релативно скромне опреме, захваљујући ангажовању професора и сарадника, као и сарадње са другим установама, објављени радови били су запажени и признати на међународној научној сцени.

Од оснивања института, једини професор низ година био је др Момчило Мокрањац, осим кратког периода од 1948. до 1949. године, када је за хонорарног предавача ангажована Никосава Медић. Први асистенти који су радили у Институту за токсиколошку хемију били су Божидар Рашајски (1949-1954), Сава Радмић (1951-1963) и Данило Солдатовић (од 1956). У овом периоду је, као хонорарни сарадник, био ангажован мајор ЈНА др Душан Јовановић који је обављао практичну наставу из области бојних отрова, а кога је потом заменио потпуковник др Бранислав Токовић. Наиме, на захтев тадашње војне власти, настава из бојних отрова се предавала у оквиру Токсиколошке хемије од 1953. године, а за првог сарадника постављен је мајор др Душан Јовановић. Касније, 1960. године, за асистента Токсиколошке хемије изабран је Чедомир Петровић, који је претходно радио у Клиничком центру за професионалне болести, данас Институт за медицину рада. У превремену, инвалидску, пензију отишао је 1988. године као виши стручни сарадник. У том периоду за асистента изабрана је 1964. године Мирјана Недељковић.

После одласка у пензију професора др Момчила Мокрањца, 1964. године, за управника Института постављен је доцент др Данило Солдатовић. Он је проширио научну проблематику свога учитеља професора др Мокрањца и знатно допринео развоју струке. Својом вољом напустио је функцију управника 1979. године. За управника је, потом, изабран мр сц. пхарм. Чедомир Петровић, виши стручни сарадник, а ту дужност је од 1981. године преузела доцент др Мирјана Недељковић.

У том периоду, Институт за токсиколошку хемију био је смештен у тзв. „старој згради“, тј. згради Патолошког института. За асистенте-приправнике изабране су, фармацеути, најпре Весна Матовић, затим Драгана Вујановић, Биљана Антонијевић и Мирјана Ђукић.

Реформом наставе Фармацеутског факултета из 1987. године, проширен је план и програм Токсиколошке хемије и уведен нови предмет Клиничко-токсиколошке анализе. Матичност из области токсиколошке хемије остварио је Фармацеутски факултет тек 1988. године, а исте године усаглашени су и планови специјалистичких студија у здравству на југословенском нивоу.

Након завршетка нове зграде Фармацеутског факултета тадашњи Завод за токсиколошку хемију пресељен је у наменске просторије, у којима се данас остварује настава и делом научноистраживачки рад. Статутом факултета из 1998. године Завод за токсиколошку хемију поново мења назив у Институт за токсиколошку хемију. Од 2006. године носи назив Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић, а потом Катедра за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“.

Наставни кадар подмлађује се доласком фармацеута, асистената-приправника, Зорице Булат, а касније Маријане Ћурчић и Данијеле Ђукић-Ћосић, а потом Александре Буха и Евице Антонијевић. Одласком професорке Недељковић у пензију, 2001. године, за управника Института за токсиколошку хемију изабрана је проф. др Весна Матовић. Треба истаћи да је 2006. године проф. др Данило Солдатовић изабран за дописног члана Француске Академије наука за област медицине, престижне Академије чији су чланови били еминентни научници као што су Гаy-Луссац, Цлауде Бернард, Лоуис Пастеур, Алеxандер Флеминг и други. Проф. др Данило Солдатовић је једини фармацеут ових простора који је постао члан ове Академије.

У Институту су краће или дуже време радили техничари: Драгић Савић (1947-1953), Бојана Скенжић (1954-1956), Ђорђе Хранисављевић (1953-1957), Љиљана Нешић (1955-1990), Владимир Стефановић (1957-1959), Живојин Станојевић (1959-1962) и Војислав Стевановић (1955-1980), а већ дужи низ година Радица Милићевић и Љиљана Лукић; затим спремачице: Бранислава Гавриловић (1948-1966), Јелисавета Ђуричић (1949-1961), Драгиња Марковић (1954-1965), Ђурђинка Бошњаковић (1968-1984), Гордана Николић (1984-2014), а данас Мирјана Синановић и Гордана Орихан.

Токсиколошка хемија била је предвиђена првим наставним планом Фармацеутског одсека у четвртој години студија и изучавала се једино на Фармацеутском факултету у Београду у целој бившој Југославији. И данас Катедра за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета у Београду даје најшире образовање из области токсикологије и аналитике отрова, уз сталну иновацију знања. Последњим планом и програмом Фармацеутског факултета дефинисани су обавезни, као и бројни изборни предмети који се одвијају у оквиру Катедре (МФ и МФ-МБ).

Поред основних студија, организоване су последипломске студије: специјализација по здравственој линији, академска специјализација и докторске академске студије.