Историјат

У време оснивања Фармацеутског одсека Медицинског факултета 1939. године, основан је и Институт за ботанику. Први професор ботанике и први управник Института је био проф. др СтеванЈаковљевић. Поред професора Јаковљевића су били и асистенти приправници дипломирани биолози Милица Ћоровић и Лепосава Веселичић, као и први лаборант Илија Ђоковић.

Настава из ботанике, која је тада била на првој години студија, почела је у јесен 1939. године. Институт се тада налазио у једном делу зграде Хистолошко-физиолошког института Медицинског факултета, чије су се слушаонице и вежбаонице користиле за наставу. Пре ИИ светског рата на Институту за ботанику су направљене прве збирке анатомских препарата, хербаријуми за наставу, литература, а почетком 1941. године купљени су и микроскопи.

Током Другог светског рата, целокупан инвентар је потпуно уништен, као и део зграде Хисто-физиолошког института Медицинског факултета. Институт је 1945. године у веома тешким условима почео поново да ради и из основа да се обнавља. Крајем 1949. године завршена је реконструкција зграде Хисто-физиолошког института, у којој је Институт за ботанику добио већи број радних кабинета, лабораторија, а посебно важна је била заједничка вежбаоница са 64 радна места за микроскопирање, коју су користили Институт за ботанику и Институт за фармакогнозију. На зеленој површини поред зграде Хисто-физиолошког института се налазила и мала ботаничка башта у којој су гајене биљке потребне за наставу и експериментални рад.

Професор Стеван Јаковљевић је написао први уџбеник Општа ботаника који је изашао 1948. годинеи био је намењен за предмет ботаника на Београдском универзитету. Касније 1950. године професор Јаковљевић објављује Систематику лековитих биљака, чиме је уџбеничка литература за предмет ботанике на Фармацеутском факултету била комплетирана. Године 1976. професорке Лепосава Стјепановић и Милица Ћоровић објављују Допунска скрипта из ботанике, којима допуњују уџбеник професора Јаковљевића. Године 1974. године студенти добијају први практикум Анатомија биљака – практикум, рађен по програму за практичну наставу ботанике на Фармацеутском факултету, који су написали др Радомир Николић, др Стаменко Павловић и др Предраг Живановић. 1981. године из штампе је изашао уџбеник Систематика лековитих биљака аутора проф. Стаменка Павловића и проф. Предрага Живановића.

Приручник за вежбе из ботанике аутора проф. Радише Јанчића и асистенткиње Браниславе Лакушић је изашао 1995. године, а2002. године излази нови уџбеник Ботаника фармацеутика професора Радише Јанчића. Допуњено ВИ издање уџбеника Ботаника фармацеутика професора Радише Јанчића и професорке Браниславе Лакушић је изашло 2017. године.

Као асистенти у Институту су једно време радили Душан Петковић (1954-1957), Вера Јанковић (1954-1957), Милан Чанак (1957-1962) и Славољуб Вујичић (1979-1984).

У Институту су радили и Јелисавета Радоје служитељ-дневничар (1947-1952); Марија Милосављевић помоћни радник (1951-1981); Оливера Павловић млађи здравствени техничар (1957-1992); Надежда Живковић помоћни лаборант (1960-1995); Марија Вранић помоћни радник (1955-1981); Стана Каран помоћни радник (1981-1988) и Драгица Степановић помоћни радник (1988-1998).

Одлуком Савета Фармацеутског факултета од 10. маја 2010. године, Институт за ботанику променио је име у Катедра за ботанику.

Управници Института за ботанику су били: проф. др Стеван Јаковљевић (1939–1961); проф. др Лепосава Стјепановић-Веселичић (1961–1976); проф. др Радомир Николић (1976–1979); проф. др Стаменко Павловић (1979–1989); проф. др Предраг Живановић (1989–2000) и проф. др Радиша Јанчић (2000–2016), а од 2016. проф. др Бранислава Лакушић.