Маг. фарм. Јелена Рупар

Јелена Рупар рођена је у Пожаревцу 1990. године. Интегрисане академске студије на Фармацеутском факултету – Универзитета у Београду уписала је 2009. године. Дипломирала је 2014. године са средњом оценом 9,39. 2013. године, добила је Похвалницу у склопу годишње награде најбољим студентима интегрисаних академских студија Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета. По завршетку студија обавила је приправнички стаж у З. У. „Апотека Пожаревац“. Након обављеног стажа, септембра 2015. положила је стручни испит за магистра фармације. Од 2015. до 2016. године била је ангажована као стручни сарадник у практичној настави на Катедри за физичку хемију и инструменталне методе. У звање асистента на Катедри за физичку хемију и инструменталне методе Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета, изабрана је априла 2016. године.

Школске 2015/2016. године уписала је докторске студије на Универзитету у Београду – Фармацеутском факултету, модул Фармацеутска хемија. Школске 2016/2017. године уписала је докторске студије на Универзитету у Београду – Факултету за физичку хемију.

Учествује у реализацији практичне наставе из предмета Физичка хемија, Инструменталне методе, Колоидна хемија, Physical Chemistry и Colloid Chemistry (интегрисане академске студије). Истраживач је на пројекту у оквиру програма ИДЕЈЕ: “Utilization of interplay between inflammation and cancer in the development of compounds with anticancer activity”, руководилац др Владимир Добричић, ванр. проф. (од 2022. год.). Члан је истраживачког тима Фармацеутског факултета. у оквиру истраживачке теме: „Дизајнирање, синтеза, испитивање физичко-хемијских и биофармацеутских особина фармаколошки активних једињења“ (од 2020. год.). Била је истраживач на Билатералном пројекту са Републиком Словенијом (од 2018. до 2020. год.).

Научноистраживачки интерес – примена волтаметријских метода за испитивање интеракције ДНК са једињењима која у структури садрже акридин као и ка синтези и испитивању физичко-хемијских и биофармацеутских особина једињења са потенцијалном фармаколошком активношћу, која у основи садрже акридин. Такође, једним делом, научно-истраживачки интереси усмерени су на електрохемијску синтезу алгинатних гелова, који су умрежени двовалентним јонима.

Објавила је 6 научних радова са CSI листе и учествовала са 11 саопштења на научним скуповима.

• Rupar, J., Aleksić, M., Dobričić, V., Brborić, J., Čudina O.: An electrochemical study of 9-chloroacridine redox behavior and its interaction with double-stranded DNA. Bioelectrochemistry. 2020; 135: 107579. DOI: 10.1016/j.bioelechem.2020.107579. ISSN: 1567-5394

• Rupar, J., Dobričić, V., Grahovac, J., Radulović, S., Skok, Ž., Ilaš, J., Aleksić, M., Brborić J., Čudina O.: Synthesis and evaluation of anticancer activity of new 9-acridinyl amino acid derivatives. RSC Med. Chem. 2020; 11(3): 378–386. DOI: 10.1039/C9MD00597H. ISSN: 2632-8682

• Rupar, J., Aleksić, M., Nikolić, K., Popović Nikolić, M.: Comparative electrochemical studies of kinetic and thermodynamic parameters of Quinoxaline and Brimonidine redox process. Electrochimica acta. 2018; 278: 220–231. DOI: 10.1016/j.electacta.2018.03.114 ISSN: 0013-4686

• Rupar J., Dobričić V., Aleksić M., Brborić J., Čudina O.: A review of published data on acridine derivatives with different biological activities. Kragujevac Journal of Science 2018, 40: 83-101. DOI: 10.5937/KgJSci1840083R

• Aleksić M., Pantić J., Kapetanović V.: Evaluation of kinetic parameters and redox mechanism of quinoxaline at glassy carbon electrode. FACTA UNIVERSITATIS Series: Physics, Chemistry and Technology 2014, 12: 55-63 DOI: 10.2298/FUPCT1401055A

• Aleksić M., Lijeskić N., Pantić J., Kapetanović V.: Electrochemical behavior and differential pulse voltammetric determination of ceftazidime, cefuroxime-axetil and ceftriaxone. FACTA UNIVERSITATIS Series: Physics, Chemistry and Technology 2013, 11: 55-66 DOI: 10.2298/FUPCT1301055A